FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed


Интервју недеље: Јанез Kопач

"Гаспром и Србијагас ће морати да дозволе конкуренцију на тржишту гаса у Србији, то је био услов да Енергетска заједница одобри пројекат изградње гасовода Гастранс кроз Србију, којим би се повезала на Турски ток", каже у Интервјуу недеље Радија Слободна Европа (РСЕ) директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Kопач и истиче да је постојање конкуренције на пољу енергетике изузетно важно.

"Гас се – и то посебно важи за Русију увек употребљава и као оружје у политичким притисцима", каже Kопач у интервјуу за РСЕ у коме између осталог објашњава због чега је за потрошаче гаса у Србији важно да постоје и други добављачи гаса, у складу са регулативом Европске уније (ЕУ).

РСЕ: Енергетска заједница је 1. фебруара усвојила, донела мишљење, о пројекту изградње гасовода кроз територију Србије, којим би се она повезала на гасовод Турски ток. Дато је "зелено светло", али уз одређене услове. Шта је потребно да Србија уради, како би се испунили ти услови, како би овај пројекат био у складу са регулативом Европске уније и на крају у складу са одредбама Енергетске заједнице?

Kопач: ЕУ је 2009. године усвојила такозвани Трећи енергетски пакет, који се базира на томе да се, на пример, на подручју гаса, дозволи приступ треће стране, значи било кога, до инфраструктуре. Прије тога, многи власници инфраструктуре су рекли - то не може, јер је то моја цијев и нико други је неће употребљавати. То је, наравно, лоше за конкуренцију, а на крају, лоше и за потрошаче, јер свака конкуренција је увек добра за потрошаче.

Други услов из трећег енергетског пакета је био да нико, ко је добављач гаса, значи трговац или произвођач, не може бити већински власник гасовода, да не би злоупотребљавао ту своју позицију за смањивање, односно онемогућавање конкуренције.

Трећи енергетски пакет је 2015. године преузела и Србија у свој енергетски закон. Најновији пројект, који се зове Гастранс, је 51 посто у власништву Гаспрома и 49 посто у власништву Србијагаса. То није у складу са Трећим енергетским пакетом, али Трећи енергетски пакет омогућава да се уз неке услове омогући изузетак. Србија је правилно поступала. Гастранс је затражио од енергетског регулатора (Агенција за енергетику Србије, прим. аут.) његову одлуку. По директиви, енергетски регулатор мора да затражи наше мишљење.

Ми, као Секретаријат, смо рекли да је то у реду, да свакако поздрављамо нови пројект, али да Гаспром не би смео да гради нови пројект, јер не испуњава услове из Трећег енергетског пакета. Цена за то је да мора да дозволи да неке количине гаса, кроз ту нову цијев, могу да прођу и за потенцијалну конкуренцију.

Тако да смо ми у мишљењу, које је објављено јавно на нашој wеб страници,1/ затражили одређене проценте, колико процената мора бити на бугарско-српској граници, слободних за аукцију, на коју могу да конкурирају и други потенцијални добављачи, колико процената мора да буде на српско-мађарској граници и колико процената мора да буде унутар Србије, на три тачке, где ће се тај нови гасовод везати на постојећи гасни систем унутар Републике Србије. Све то због повећавања конкуренције.

Неке потпуне конкуренције у Србији неће бити, јер је Гаспром толики монополиста у цијелој регији да је немогуће имати неко ликвидно конкурентно тржиште, али барем да се омогући мало конкуренције. Мислим да смо то, кроз своје услове, омогућили. Наравно, те услове мора сада преузети у своју одлуку и АЕРС, Агенција за енергетику Републике Србије.

Иначе је пројект, што се тиче сигурности снабдијевања и сигурности других елемената, које ми дајемо у свом мишљењу, непроблематичан. Једино смо положај конкуренције додатно условљавали.

Рекли сте и сами да је Гаспром монополиста у овом региону, али у перспективи, чији би гас могао потећи тим гасоводом, који би требало да се гради у Србији?

Већ данас, у овом моменту, Србија би могла имати дјелимично конкурентно тржиште јер интерконекција, значи веза гасовода који пређе у Мађарску, код Хоргоша, има одређених слободних капацитета које Србијагас не дозвољава, нико их не може употребљавати. Наравно, Србијагас на тај начин штити свој монопол у Републици Србији. То је кршење, већ данашњих обавеза, из Уговора о оснивању Енергетске заједнице. Због тога је Република Србија у прекршајном поступку и изгледа да ће ове године стварно доћи до ослобађање конкуренције.

Теоретски, могао би се већ данас увозити гас из Норвешке, из Низоземске и из неких других извора, који већ постоје у Европи, преко Хоргоша. Са југа ће убудуће долазити азербејџански гас кроз ТАП (Транс Адриатиц Пипелине), то је гасовод Трансадриатик, кроз Грузију, Турску, Грчку, Албанију, према Италији, али ће имати конекцију. Бити ће повезан са грчким системом, из којег се може продавати и преко Бугарске у Србију.

Сада се у Грчкој гради нови терминал за течни гас, Александрополис, из којег ће Србија моћи убудуће куповати гас од било кога, из Kатара, из Америке, из Мозамбика, плус, убудуће ће ту бити додатно и неки румунски гас и можда још неки у даљњој будућности. Али важно је да сав тај гас, који ће бити у регији, може доћи до потрошача у Србији.

Због чега је за обичног грађанина, за обичног потрошача, важно да постоји та конкуренција? Због чега је за Србију важно, ако жели да постане пуноправна чланица ЕУ, да поштује регулативу ЕУ?

Европска правила су сва посвећена потрошачу. Потрошач је на првом мјесту и прије свега подржавају конкуренцију јер конкуренција увијек доведе до нижих цијена. Руски гас је, на тржиштима, гдје има Гаспром потпуни монопол, скуп. Гаспром продаје свој гас пуно јефтиније, рецимо у Западној Европи, гдје има пуно конкуренције, него у Источној Европи, гдје имају мање трошкове транспорта. Тако да су цијене гаса у Бугарској, у Македонији и у Србији много више, него цијене руског гаса у Западној Европи, иако Гаспром има додатне трошкове транспорта до западне Европе. Све то због конкуренције.

Иако су добри политички односи између Србије и Русије, то ништа не помаже. Гаспром је предузеће које, ако има монопол, искористи га. Ништа лоше у томе нема, али таква је економска реалност.

Што се тиче поштовања прописа Енергетске заједнице, Србија је на путу ка чланству у Европској унији. Енергетска заједница је - обично кажем – предворје ЕУ на једном подручју, подручју енергетике. Ако се не поштују правила у Енергетској заједници, наравно, држава се не показује као озбиљна на (свом) путу ка чланству у ЕУ.

Али ту морам да кажем да са Србијом већих проблема нема, ми конструктивно решавамо отворена питања са министарством (Министарство рударства и енергетике, прим.аут.), посебно министар (рударства и енергетике Александар) Антић морам да кажем да је лично изузетно упућен, односно пуно се залаже за решавање проблема. Највећи проблем нам је годинама онемогућавање приступа треће стране у Хоргошу и нераздвајање Србијагаса – добављача гаса и оператера преносног система, али и то сада решавамо. Мислим да је сад кад је Србијагас нас требао – Секретаријат – због нашег мишљења које је морало бити, мислим, пуно им је стало до тога да је позитивно, показали су велику коперативност и у решавању старих проблема.

 

​У односу на протекли период, годинама уназад, када сте у бројним интервујима истицали чињеницу да Србијагас мора да се реструктурира, да власничка структура мора да се раздвоји. Било је речи и о извесним санкцијама, које би Србија требало да претрпи. Kажете сада да се на том проблему ради конструктивно. Да ли су предвиђене неке санкције за Србију, односно за Србијагас, или не?

Не. Баш смо у новембру имали Министарски савет (Енергетске заједнице, највише одлучујуће тело Енергетске заједнице, прим.аут.) и баш је то било на дневном реду. Али, да кажем, недељу дана пре министарског савета дошли смо до конструктивног решења са пословодством Србијагаса и то одвајање је коначно почело и сад је предвиђено да ће се завршити до 1. октобра ове године. Од тада надаље, морала би постојати могућност конкуренције на српском тржишту.

Агенција за енергетику Републике Србије, регулаторно тело у Србији, је 1. октобра донела решење по ком се пројекат Гастранс изузима из Трећег енергетског пакета ЕУ. Некако истовремено са тим решењем, званичници у Србији и министар рударства и енергетике, Александар Антић, и директор јавног предузећа Србијагаса Душан Бајатовић, инсистирали су на томе у својим изјавама како ће овога пута, за разлику од претходног пројекта Јужни ток, који није заживео, бити све урађено по правилима ЕУ. Да ли вам се чини да ту има неког извесног раскорака између онога што се јавно изговори и онога шта се ради на терену?

Не, ово је неспоразум. Изузетак је могућ, под неким условима. Агенција је те услове прописала, она је то слала нама на мишљење. Ми се нисмо сложили само са тим условима, него смо додали још услова, баш због конкуренције. Сада налажемо Агенцији да то усвоји, као дио своје нове одлуке. То је све у складу са правилима ЕУ.

Са друге стране, Мађарска и Бугарска нису тражиле изузеће за гасоводе који ће бити изграђени на њиховој територији и којима ће се оне прикључити на Турски ток?

Нису, јер тамо ће градити гасоводе њихови оператери преносног система, Булгартрансгас и мађарски ФГСЗ, а не Гаспром. У Србији ће то бити Гаспром, због тога јер је већински власник Гастранса, тог новог предузећа никако не би имао шансу да добије дозволу, ако не иде по поступку изузећа. Теоретски, могли би и Бугари и Мађари одобрити изузеће, ако би тамо инвеститор био Гаспром. Али ситуација је другачија, не можете то успоредити.

На који начин ће Енергетска заједница вршити мониторинг испуњења ових услова?

Одлука Агенције за енергетику је јавна. Видјет ћемо да ли су наше сугестије и наши услови тамо записани. Ако не, онда почињемо прекршајни поступак. Доста сам сигуран да ћемо у конструктивном духу ово довести до краја, заједно.

Kако би сте ви, као директор Секретаријата Енергетске заједнице, описали пројект изградње гасовода Гастранс кроз Србију у смислу транспарентности? Било је више коментара стручњака у јавности да пројекат није довољно транспарентан, да грађани на крају нису довољно обавештени о томе на који начин ће се финансирати, ко ће у ствари бити власник гасовода. Kако Енергетска заједница гледа на то? Да ли је из ваше перспективе, из вашег угла, све довољно јасно и транспарентно?

Тешко могу да коментаришем шта је објашњено људима у Србији јер не пратим те информације. Иначе је јасно да је власник гасовода Гастранс, који је у већинском власништву Гаспрома. То је свакако руски пројект у сарадњи са Србијагасом, али власник је јасан.

Пажњу јавности, чини се, много више је заокупио пројекат изградње гасовода Турски ток, него рецимо Северни ток 1, па сада и Северни ток 2, којим ће гас из Русије бити допремљен до Западне Европе, до Немачке. Да ли се на неки начин фаворизују земље ЕУ, које су богатије у односу на сиромашније земље југоисточне Европе?

Можда се у Србији више причало о Турском току, али вјерујте да се у Европи, о Турском току, скоро не прича. Велике су полемике о Сјеверном току. Води се правна битка унутар ЕУ о томе да ли Сјеверни ток 2 дозволити или не. Баш ових дана је то на дневном реду, пошто истиче мандат постојећој комисији, постојећем Европском парламенту. Многи желе да се то рашчисти прије тог мандата. Због тога је баш ових неђеља и мјесеци изузетно много дискусије о томе. Турски ток се ријетко спомиње у осталом дијелу Европе.

Kада говоримо о последицама потпуне зависности од једног извора гаса, због чега је то толико опасно, са становишта енергетске заједнице ЕУ?

То је опасно због тога што се гас, а то посебно важи за Русију, увијек употребљава и као оружје у политичким притисцима. Никада то није само благо са којим се тргује, него је увијек и могући облик притиска. Због тога је најбезбједније и најбоље за сваку земљу да има више потенцијалних извора гаса. Kонкуренција онда, сама по себи, сређује многе проблеме.

Kоја су тренутна дешавања, када је реч о транспорту руског гаса преко Украјине?

Ту се ЕУ, наравно и Енергетска заједница, залаже да дођемо до дугорочног рјешења, да се транзитни уговор кроз Украјину продужи бар за десет година, на новим транспарентним основама. Надам се да ће то успјети, али неког јамства за то нема.

1. https://www.energy-community.org/news/Energy-Community-News/2019/02/07.html

RSE

------------------------------------

Видети још:

https://www.slobodnaevropa.org/a/29614740.html

https://www.slobodnaevropa.org/a/29746185.html

https://www.slobodnaevropa.org/a/turski-tok-srbija-eu/29629957.html

https://www.dw.com/sr/velika-igra-oko-jednog-gasovoda/a-47339568