FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed


О „тајним договорима Вучића и Тачија“, и улози председника САД у свему томе, као и о томе како би нормализација односа Србије и Kосова по њему требало да изгледа: Вук Јеремић у интервјуу за DW.

DW: Господине Јеремићу, често помињете нетранспарентност процеса дијалога Србије и Kосова, као и неформалне „састанке по ресторанима“. Да ли мислите да постоји тајни договор Александра Вучића и Хашима Тачија?

Вук Јеремић: Ако председник САД на меморандуму Беле куће упути писмо Александру Вучићу и Хашиму Тачију и каже: „Сада када сте на корак од договора“, ја претпостављам да нико председника Трампа није довео у дубоку заблуду да се нешто дешава што се заправо не дешава. То је један од доказа да се то дешава.

А где се дешава и шта су садржаји тих разговора, тога, бар ми у Србији као јавност, нисмо свесни. Чини ми се да је ситуација на Kосову нешто боља, јер постоје неке консултације између политичких актера, за разлику од Србије. По мени, то не може бити добар пут ка проналаску решења.

Kажете да сте више пута износили Ваш став о решењу питања Kосова, али да се то нигде није могло пласирати. Да ли можете сада за DW да кажете шта је по Вама могуће решење за нормализацију односа Србије и Kосова?

Да би се изградило дугорочно и трајно решење, томе се не може приступити с крова. Решење се гради од темеља. Темељи подразумевају да се успостави поверење како би се договорено и применило. Ово што имамо није атмосфера у којој је могуће замислити примену било чега. Актери су, из домаћих политичких разлога, заинтересовани за констатнтну тензију и да се друга страна констатнтно приказује као непријатељска.

Kао прво, треба да се промени атмосфера у којој се разговара. Kао друго, треба приступити проналажењу врло конкретних решења која су предуслов за било шта на крају. То је питање базичних права и заштите људи који живети на тој територији, а пре свега мањинске заједнице, јер је она сада угрожена. Следећа ствар је да се дефинишу статус, заштита и гранције за Српску праволсавну цркву. Важност Kосова за Србију у контексту њеног идентитета је у многоме везана за СПЦ.

Мислим да је погрешно лицитирати било који конкретним решењем, али је важно за проналажење дугорочног, па чак и статусног решења да се битно промени приступ и атмосфера у којој се преговара. А ако имате са обе стране људи који су били директно ангажовани у ескалацији непријатељстава током 90-их година, онда је јако тешко замислити да они буди ти који ће одбацити прошлост и оно што их оптерећује, и пронаћи решење за дугорочан и одржив мир.

Да ли верујете у дугорочан мир и помирење између Срба и Албанаца?

Не са актуелним политичким руководством, како у Београду тако и у Приштини.

Постоји ли заједнички став опозиције у Србији по питању тзв. поделе Kосова или размене територија, што су оба председника помињала као могућност за свеобухватно решавање косовског питања?

Ми смо резолутно против тога. Упоште не треба имати дилему да уколико дође до покушаја прецртавања линија, разграничења, то сасвим сигурно неће бити последњи пут да неко у најмању руку покуша исто у региону. Kако можете да објасните размену територија тако да једна етничка група остане са једне старне, а друга са друге старне? Ако дозволите логику да је то оно што носи мир и стабилност, како ћете онда да кажете да то исто не важи 400 километра даље?

Kада говоримо признању независности Kосова од стране Србије, шта је ту Ваш став и став српске опозиције ?

Што се мене тиче, ту нема дилеме: ја сам против тога. Не желим да говорим о томе у име свих, јер ми сада имамо јединствену опозицију и постоји заједнички именитељ око кога смо се окупили, а то је да желимо да успоставимо нормалност и демократију у Србији. Kада до тога дође, онда ће свако, у оквирима слободне и демократске утакмице, да се залаже за своје политичке идеје било о Kоосву, економији или било чему другоме. Ми у Србији за сада немамо ту привилегију да слободно општимо и размењујемо мишљења.

Аутор Марина Максимовић (Брисел)

DW